Biznis mogućnosti

Energija i minerali – Kosovo ima velika podzemna bogastva, sa 14,700 miliona tona, zauzima peto mesto u svetu po rezervama lignita. Rezervati ovog minerala koji se koristi kao glavni izvor dobijanja električne energije na Kosovu, ocenjuje se da će trajati sledećih 650 godina, uz trenutan ritam iskopavanja.

Rezerve lignita su rasprostranjene i u nizijama Metohije, kao i u Drenici ali se trenutno ovaj mineral iskopava samo u regionu Kosova. Posle lignita Kosovo je bogato i sa cinkom, olovom, zlatom, kadmijumom i bizmutom. Kultura iskopavanja lignita datira još od rimskih vremena, dok su moderna iskopavanja na Kosovu počela u 1930-tim godinama uspostavljanjem kompleksa Trepče. Trenutno je Trepča u društvenom vlasništvu i sastoji se od osam rudnika, ali nijedan trenutno nije funkcionalan.

Poljoprivreda i stočarstvo – Kosovo je bogato poljoprivrednom zemljom, 53 procenta ukupne površine sačinjava obradivo zemljište. Trenutno sektor poljoprivrede doprinosi sa samo 19 procenta BDP-a i samo 15 procenta ukupne vrednosti izvoza.

Obrada hrane na Kosovu tradicionalno je bila pod upravom društvenih preduzeća, dok su danas te kompanije ne-aktivne; nove privatne kompanije su krenule da rade na ovom polju veliki deo ovih kompanija su malih kapaciteta i još uvek nisu sposobne da pokriju sve zahteve na domaćem tržištu.

Investiranje u ovim kompanijama, osiguranje novih tehnika upravljanja može da dovede do ponovnog rođenja agro-industrije na Kosovu, sve do te tačke da mogu garantovati prolaz na međunarodno tržište.

Vinogradi – Uzgajanje grožđa i proizvodnja vina predstavlja dugu tradiciju na Kosovu. Tokom zlatnih godina industrija vina je samo u Orahovcu proizvodila vino uz kapacitet od 50 miliona tona godišnje. U 1989, godini izvoz vina iz Orahovca je dostigao 40 miliona litara koje je uglavnom bilo plasirano na Nemačkom tržištu.

Izgradnja – Poslednjih godina industrija građevine je postala jedan od najbitnijih sektora Kosovske ekonomije. Ovaj sektor nastavlja da predstavlja veoma bitan potencijal za ekonomiju Kosova, uzimajući u obzir i potrebu za izgradnju novih naselja i putne infrastrukture.

Vlada Kosova je isto tako odlučila povodom ovog pitanja da radi na spajanju svih bitnih koridora koji nas spajaju sa Makedonijom, Albanijom i Srbijom.

Industrija tekstila – Tekstil je predstavljao drugi najveći sektor ekonomije na Kosovu, dok je svoj vrhunac doživeo kada je 15 društvenih kompanija koje je proizvodilo tekstil zapošljavalo više od 1,000 ljudi i dostiglo je prodaju do 35 miliona evra.

I pored poslednjih dešavanja u regionu, koji su doveli do prekida trgovinskih veza, analize pokazuju da od 55 pa sve do 65 miliona evra može dostići vrednost izvoza, u slučaju ponovnog uspostavljanja ovih veza. U ovom sektoru ima dovoljno prostora za investitore da bi se ponovo na Kosovu proizvodili gotovi proizvodi od tekstila koji je proizveden u regionu.

Turizam - Turistički potencijal Kosova je u gustoj vezi sa geografskom pozicijom Kosova, koje je okruženo planinama sa svih strana, u centru Balkana, ovo mesto ima veliki potencijal u zimskom turizmu.

Planine na jugu Kosova, mesta za odmor kao što je Brezovica i Šar planina daju interesatne i dobre mogućnosti za investitore. Trenutno odmaralište Brezovica ima funkcionalna tri hotela, dva restorana, i devet ski-liftova koji su trenutno u društvenom vlasništvu.
Osim Brezovice, drugo planinsko mesto koje se može koristiti za turizam je Planina Prokletija, koja se nalazi u zapadnom delu Kosova. Smatra se da ova turistička lokacija ima potencijala za primanje preko 30,000 posetilaca/turista.Potencijal ovog regiona se već koristi od strane nekoliko manjih privatnih kompanija koje su izgradile privatan kompleks u selu Bogaj.

 

Procedure i zakonodavstvo – Kosovo ima jedan komplikovan okvir zakonodavstva. Trenutno na snazi su svi zakoni koji su usvojeni od strane Parlamenta Kosova kao i instrukcije i uputstva izdata od UNMIK-a.
U vezi sa investicijama, one su regulisane Zakonom o stranim investicijama, koji definiše strane investitore kao osobe koje nisu stanovnici Kosova i precizira da strani investitori nisu u povoljnijem položaju od domaćih kompanija.
Da bi poslovali kao legitimna kompanija, strane kompanije kao i domaće treba da budu registrovane u Agenciji za Registraciju Poslovanja, u Ministarstvu za Trgovinu i Industriju kao jedna od sledećih vida poslovanja.

Individualno poslovanje,
Generalno partnerstvo,
Ograničeno partnerstvo,
Društvo sa ograničenom odgovornošcu,
Akcionarsko društvo,
Strana kompanija,
Društvena kompanija,
Javno preduzeće,
Poljoprivredna zadruga,
Ostale kompanije pod jurisdikcijom KAP-a.

U skladu sa članovima Zakona za strano investiranje, stranim kompanijama je dozvoljeno da se angažuju u bilo kojoj poslovnoj aktivnosti koje su dozvoljene i za domaće privrednike, i ne postoji bilo koje ogranićenje u vezi sa kapitalom koji mogu posedovati takve kompanije.
Strani investitori mogu uspostavljati i svoje ogranke u istoj formi kao i domaće kompanije.